PRIČA O ZADRUZI ALMAROSA I DIVLJOJ RUŽI (O SUŠTINI I ŠIPURKU)
Suština ove inicijative i događaja koji su sledili je traganje za time šta nas dotiče, da bi upoznali šta nas se tiče. Biti dotaknut, znači da budemo otvoreni, ma koliko da je neka situacija teška, samim tim i ranjivi i da rizikujemo da nas zaboli.
Mnogi se vode mišlju da oni sami vode ovu igru života i sami određuju kuda im je razvoj. Naravno, jedno zaboravljaju, tamo gde misliš da je razvoj, gotovo sigurno to nije, jer razvoj leži uvek u nepoznatom i nemoguće je percepirati sa sigurnošću koji je to pravac. Ljubitelji „rasta” i linearnog napretka nikad ne idu ovim putem. Mogli bi reći da je ovaj put nesiguran, ali jedino ovako ne sputavamo našu prirodu da bude i da postane ono što po svojoj prirodi želi da bude.
Galerija
PRIČA O ZADRUZI ALMAROSA I DIVLJOJ RUŽI (O SUŠTINI I ŠIPURKU)
Suština ove inicijative i događaja koji su sledili je traganje za time šta nas dotiče, da bi upoznali šta nas se tiče. Biti dotaknut, znači da budemo otvoreni, ma koliko da je neka situacija teška, samim tim i ranjivi i da rizikujemo da nas zaboli.
Mnogi se vode mišlju da oni sami vode ovu igru života i sami određuju kuda im je razvoj. Naravno, jedno zaboravljaju, tamo gde misliš da je razvoj, gotovo sigurno to nije, jer razvoj leži uvek u nepoznatom i nemoguće je percepirati sa sigurnošću koji je to pravac. Ljubitelji „rasta” i linearnog napretka nikad ne idu ovim putem. Mogli bi reći da je ovaj put nesiguran, ali jedino ovako ne sputavamo našu prirodu da bude i da postane ono što po svojoj prirodi želi da bude.
Na ovom razvojnom putu mi smo se prepustili tome da možemo da postanemo bilo šta što je u granicama postojanja čoveka, jer ne postoji veća sila nego prava priroda čoveka koja želi sebe da ostvari i ocelotvori.
Polazna tačka nam je bila duboko uviđanje toga ko nismo i šta ne umemo ili šta nemamo. Na ovom razvojnom putu smo tako našli one ljude koji upravo to imaju šta nama nedostaje ili šta nam je potrebno. To su bili saputnici od poverenja, koji, slično nama, nepokolebljivo igraju svoju igru života i kreću u saradnju iz jednog jedinog razloga.. što su baš nas izabrali. Tako je i ova sledeća priča počela.. dotaknuli smo sebe, jedni druge, dok su priroda i šipurak dotakli nas. Bilo bi zvučno reći da smo želeli da živimo u prirodi, ali istini je bliže da smo se prvo približili svojoj prirodi, pa smo se preselili u prirodu.
Na ovom razvojnom putu mi smo se prepustili tome da možemo da postanemo bilo šta što je u granicama postojanja čoveka, jer ne postoji veća sila nego prava priroda čoveka koja želi sebe da ostvari i ocelotvori.
Polazna tačka nam je bila duboko uviđanje toga ko nismo i šta ne umemo ili šta nemamo. Na ovom razvojnom putu smo tako našli one ljude koji upravo to imaju šta nama nedostaje ili šta nam je potrebno. To su bili saputnici od poverenja koji, slično nama, nepokolebljivo igraju svoju igru života i kreću u saradnju iz jednog jedinog razloga.. što su baš nas izabrali. Tako je i ova sledeća priča počela.. dotaknuli smo sebe, jedni druge, dok su priroda i šipurak dotakli nas. Bilo bi zvučno reći da smo želeli da živimo u prirodi, ali istini je bliže da smo se prvo približili svojoj prirodi, pa smo se preselili u prirodu.
U suprotnom bi nam se lako moglo desiti kao da smo od ribe tražili da se popne na drvo. Suštinski, lako možemo zakljućiti da riba sa drvetom nije u organskoj povezanosti tj. da nije dovoljno samo želeti da se bavimo prirodom ili organskom proizvodnjom, dok se po svojoj prirodi suštinski i organski nismo povezali sa njom, niti jedno sa drugim. U tom slučaju, ostali bi u istim okvirima kao da smo nastavili da živimo u gradu.
Činjenica da udišemo svežiji vazduh i jedemo bolju hranu nije dovoljna. Jer ako se unutar nas ne desi potrebna promena, svedočićemo da je sasvim u redu ne živeti svoju prirodu. Kako onda poštovati tuđu prirodu ili prirodnu sredinu? I kako spoznati kako je ona satkana, po kojim pravilima i od čega ishodi, a ne poznavati svoju prirodu? Ovo je pravo mesto za upoznavanje sa atraktorima i fraktalima.
U suprotnom bi nam se lako moglo desiti kao da smo od ribe tražili da se popne na drvo. Suštinski, lako možemo zakljućiti da riba sa drvetom nije u organskoj povezanosti tj. da nije dovoljno samo želeti da se bavimo prirodom ili organskom proizvodnjom, dok se po svojoj prirodi suštinski i organski nismo povezali sa njom, niti jedno sa drugim. U tom slučaju, ostali bi u istim okvirima kao da smo nastavili da živimo u gradu.
Činjenica da udišemo svežiji vazduh i jedemo bolju hranu nije dovoljna. Jer ako se unutar nas ne desi potrebna promena, svedočićemo da je sasvim u redu ne živeti svoju prirodu. Kako onda poštovati tuđu prirodu ili prirodnu sredinu? I kako spoznati kako je ona satkana, po kojim pravilima i od čega ishodi, a ne poznavati svoju prirodu? Ovo je pravo mesto za upoznavanje sa atraktorima i fraktalima.
FRAKTALI
Fraktali su geometrijski oblici sastavljeni od sve manjih kopija samih sebe, stvarajući očaravajuću „samosličnost“ koja je beskrajno duboka. Fraktali su izuzetni, samoponavljajući obrasci koji se nalaze svuda u prirodi.. u snežnim pahuljama, u listovima paprati, razgranatim krvnim sudovima i prstenovima Saturna.
Iako su samo matematički ili kompjuterski generisani fraktali zaista savršeni fraktali, priroda je prilično blizu.
Deo šarma fraktala je u tome što oni pomažu da se objasni kako se složenost rađa iz jednostavnosti. Kao što je Benoa Mandelbrot, francuski matematičar poljskog porekla, koji je skovao termin fraktal, rekao 2010. godine: „Čuda bez dna izviru iz jednostavnih pravila koja se ponavljaju bez kraja“.
Razgranati rečni sistemi takođe stvaraju skoro savršene fraktalne obrasce u pejzažu.
Ovi obrasci su toliko uporni da su u jednom slučaju arheolozi tražili fraktale koji nedostaju kako bi zaključili da su drevni Egipćani možda modifikovali rečne kanale kada su gradili piramide u blizini.
Gde se nalazi šipurak u odnosu na priču o fraktalima? Još istražujemo..
Fraktali su geometrijski oblici sastavljeni od sve manjih kopija samih sebe, stvarajući očaravajuću „samosličnost“ koja je beskrajno duboka. Fraktali su izuzetni, samoponavljajući obrasci koji se nalaze svuda u prirodi.. u snežnim pahuljama, u listovima paprati, razgranatim krvnim sudovima i prstenovima Saturna.
Iako su samo matematički ili kompjuterski generisani fraktali zaista savršeni fraktali, priroda je prilično blizu.
Deo šarma fraktala je u tome što oni pomažu da se objasni kako se složenost rađa iz jednostavnosti. Kao što je Benoa Mandelbrot, francuski matematičar poljskog porekla, koji je skovao termin fraktal, rekao 2010. godine: „Čuda bez dna izviru iz jednostavnih pravila koja se ponavljaju bez kraja“.
Razgranati rečni sistemi takođe stvaraju skoro savršene fraktalne obrasce u pejzažu.
Ovi obrasci su toliko uporni da su u jednom slučaju arheolozi tražili fraktale koji nedostaju kako bi zaključili da su drevni Egipćani možda modifikovali rečne kanale kada su gradili piramide u blizini.
Gde se nalazi šipurak u odnosu na priču o fraktalima? Još istražujemo..
NASTAVAK PRIČE O ZADRUZI ALMAROSA I DIVLJOJ RUŽI (O SUŠTINI I ŠIPURKU)
Čovek je otvoren, dinamički sistem koji je kao takav povezan sa mrežom odnosa koja mu određuje mesto povezano sa smislom njegovog života. To mesto je često puno rana, boli i trnja, ali je jedino mesto gde suštinski vredi biti.
Dugi niz godina idemo ovim neutabanim stazama, na kom nam se našla dolina samoniklog šipurka (i još po nečeg). Nismo upoznali nikoga u okolini ko nam nije savetovao da to treba poseći i zasejati neku „kulturu”. Dok nismo došli mi koji smo jako bliski sa divljim šipurkom, jer idemo ovim trnovitim putem koji smo sami izabrali.
Čovek je otvoren, dinamički sistem koji je kao takav povezan sa mrežom odnosa koja mu određuje mesto povezano sa smislom njegovog života. To mesto je često puno rana, boli i trnja, ali je jedino mesto gde suštinski vredi biti.
Dugi niz godina idemo ovim neutabanim stazama, na kom nam se našla dolina samoniklog šipurka (i još po nečeg). Nismo upoznali nikoga u okolini ko nam nije savetovao da to treba poseći i zasejati neku „kulturu”. Dok nismo došli mi koji smo jako bliski sa divljim šipurkom, jer idemo ovim trnovitim putem koji smo sami izabrali.
Zato nam je i bliska simbolika da smo krenuli da probudimo našu „Trnovu ružicu” koja u svakom od nas negde duboko spava i čeka trenutak da je iz usnulosti „kraljević” probudi. Samo kada smo budni možemo svoje mesto u mreži odnosa da zauzmemo. Biti budan, otvoren, znači da gajiš duboko saosećanje prema drugima i prema svemu što je živo, jer znaš bitnost čiste namere da se drvo poznaje po plodu, kao što vrednost nečega ne određuju dobrozvučne reči i „potrebe tržišta”, već koliki ima doprinos za samoga čoveka i njegovu okolinu.
Poboljšavajući sebe, poboljšavamo i svet, a „danas” nam je to najpotrebnije.
Zato nam je i bliska simbolika da smo krenuli da probudimo našu „Trnovu ružicu” koja u svakom od nas negde duboko spava i čeka trenutak da je iz usnulosti „kraljević” probudi. Samo kada smo budni možemo svoje mesto u mreži odnosa da zauzmemo. Biti budan, otvoren, znači da gajiš duboko saosećanje prema drugima i prema svemu što je živo, jer znaš bitnost čiste namere da se drvo poznaje po plodu, kao što vrednost nečega ne određuju dobrozvučne reči i „potrebe tržišta”, već koliki ima doprinos za samoga čoveka i njegovu okolinu.
Poboljšavajući sebe, poboljšavamo i svet, a „danas” nam je to najpotrebnije.
Budite na talasu...
